Testament u Srbiji - nasleđivanje po osnovu testamenta

Testament ili zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom propisanom obliku.

Načelo slobode testiranja

Načelo slobode testiranja daje mogućnost svakom testamentarno sposobnom licu da svojom voljom odredi ko će, nakon njegove smrti, postati naslednik njegove zaostavštine ili iz nje steći neko drugo pravo. Ovo načelo podrazumeva i pravo testatora da u svakom trenutku opozove sačinjeni testament.

Sloboda testiranja proizilazi iz autonomije volje – pravne mogućnosti da subjekt samostalno uređuje svoje odnose i odlučuje o vršenju prava koja mu pripadaju. Međutim, prema članu 10. Zakona o obligacionim odnosima, autonomija volje, pa samim tim i sloboda testiranja, ograničeni su prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Osnov za nasleđivanje

Testament je osnov za nasleđivanje ako postoji u vreme smrti ostavioca i ako je sačinjen u zakonom propisanom obliku (član 83. Zakona o nasleđivanju). Međutim, pored postojanja punovažnog testamenta, neophodno je i da testamentarni naslednik može da nasledi (da nije umro pre ostavioca, da nije nedostojan) i da prihvati nasledstvo (da se nije odrekao). Ako ti uslovi nisu ispunjeni, testament se u pravnoj teoriji označava kao nedelotvoran testament.

Bitna obeležja testamenta

1. Jednostrani pravni posao

Testament nastaje izjavom volje jednog lica – testatora. U našem pravu nije dozvoljeno da dva ili više lica sačine zajednički testament. Takođe, ni ugovor o nasleđivanju, ugovor o budućem nasledstvu ili ugovor o sadržini testamenta nisu dopušteni i smatraju se ništavim (čl. 179–181. ZN).

2. Lični pravni posao

Testament mora biti sačinjen lično – ne može nastati preko punomoćnika. Izuzetak postoji kod međunarodnog testamenta kada, na zahtev testatora, potpis može umesto njega staviti drugo lice, uz zakonom propisanu potvrdu (član 97. ZN).

3. Opoziv pravnog posla

Testament se može u svakom trenutku, u celini ili delimično, opozvati (član 176. ZN). Opozvani testament gubi pravno dejstvo i poslednja važeća izjava volje testatora uvek se uzima kao merodavna.

4. Dobročini pravni posao

Testament je dobrčini posao jer testator ne dobija protivnaknadu – „mrtvom nije potrebna, niti je moguća protivnaknada“. Naslednici, legatari i druga lica stiču prava iz testamenta samo ako ih prihvate, dok obaveze ne mogu biti veće od koristi koja im je testamentom ostavljena.

5. Pravna priroda testamenta

Testament je pravni posao za slučaj smrti (mortis causa). Za razliku od pravnih poslova među živima (inter vivos), testament proizvodi dejstvo tek posle smrti testatora.

6. Raspolaganje zaostavštinom

Testamentom se raspoređuje celokupna ili deo zaostavštine. Moguće je imenovati univerzalne naslednike, pojedinačne naslednike (legate), kao i dati posebne naloge u vezi sa zaostavštinom.

7. Formalan pravni posao

Testament mora biti sačinjen u zakonom predviđenom obliku (čl. 84–113. ZN). Ako forma nije poštovana, testament je rušljiv i može biti osporen u zakonom predviđenom roku.

Testamentarna sposobnost

Da bi testament bio punovažan, potrebno je da ga sačini lice koje je:

• navršilo najmanje 15 godina života, i
• sposobno za rasuđivanje (član 79. ZN).

Lice mlađe od 15 godina ne može sačiniti testament, čak ni preko zastupnika. Pretpostavlja se da je svako lice starije od 15 godina sposobno za rasuđivanje, a suprotno mogu dokazivati zainteresovana lica.

Sposobnost za rasuđivanje podrazumeva svest i volju. Testator mora biti svestan da sačinjava testament i kakva pravna dejstva on proizvodi. Ako je nesposobnost posledica bolesti, zaostalog duševnog razvoja, senilnosti, opojnih pića, droga ili otrova – testament je ništav. Međutim, prolazna stanja kao što su bes, zaljubljenost ili emotivna uzbuđenost nisu smetnja punovažnosti testamenta.

Prema članu 146. Porodičnog zakona, punoletno lice koje zbog bolesti ili psihofizičkih smetnji nije sposobno za normalno rasuđivanje i samostalnu brigu o sebi i svojim pravima može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti. U tom slučaju, njegovo stanje se izjednačava sa poslovnom sposobnošću maloletnog lica, pa ono ne može sačiniti punovažan testament.

Advokat Haris Henjaš